Piše: Vesna Lovrić-Plantić
Zašto je uopšte uvedena komplikacija ponavljanja izbijanja? U vekovima pre nego što su se gradovi i kuće osvetljavali plinskom, a potom i električnom rasvetom, noću je bilo vrlo komplikovano saznati tačno vreme. Sveće su se, naime, gasile pre spavanja, tako da su ulice i prostorije domova utanjale u mrkli mrak. Kako bi se doskočilo tom problemu i omogućilo da se i noću sazna tačno vreme, u satove su vrlo rano počeli da se ugrađuju mehanizmi za ponavljanje izbijanja. Aktivirali su se bilo pomeranjem poluge, bilo povlačenjem konopca, pa je časovnik izbio prethodni puni sat, a eventualno i određeni deo sata.
Statusni simbol
Satovi s ponavljanjem izbijanja počeli su da se izrađuju krajem 17. veka. Pronalazak se pripisuje Englezu Edvardu Barlou čiji je tzv. rack and snail mehanizam iz 1676. postao standard za kućne i džepne satove. Patent, pak, za džepne časovnike s ponavljanjem izbijanja dodeljen je 1687. godine njegovom sunarodniku Danijelu Kvoreu. Satovi s ponavljanjem izbijanja imaju dodatni sistem zupčanika koji kontrolišu brzinu udaraca čekića Takvi satovi su bili znatno komplikovaniji od kućnih, budući da je zvono ili zvučnu oprugu i složenu napravu za izbijanje trebalo umetnuti u vrlo ograničen prostor, što je iziskivalo izuzetnu veštinu časovničara. Zbog toga je džepni sat s ponavljanjem izbijanja oduvek bio luksuzan predmet i statusni simbol. Prvi džepni satovi su na donjoj strani kućišta imali pričvršćeno zvono, dok su se od 19. veka u tu svrhu koristile zvučne opruge koje su zauzimale manje prostora. Izbijali su sate i četvrtine sata, a od sredine 18. veka i minute. Londonski časovničar Džon Elikot ih je izrađivao u većem broju. Ponavljanje izbijanja minuta usavršio je slavni A.L. Brege, pa su takvi satovi postali češći, međutim, i dalje su bili izuzetno skupi za izradu pa ih nalazimo samo u najkvalitetnijim primercima. Džepni, odnosno kasnije i ručni satovi s ponavljanjem izbijanja preživeli su uvođenje električne rasvete kao i svetlećih brojeva i kazaljki početkom 20. veka. Još i danas se proizvode u najpoznatijim švajcarskim časovničarskim kućama, prvenstveno da bi pokazali izuzetno umeće njihovih tvoraca, budući da su svoju prvobitnu funkciju davno izgubili.
